Novosti

Sastanak tima Građevina 11.9.2020.
„Drugi ugao“

Standardna postavka, komercijalisti u polukrugu na propisanoj Kovid distanci, menadžer za projektorom i laserom za pokazivanje u ruci.

Naviknuti već na ovu rutinu, gnezdimo se na stolici jer nas čeka nepuna tri sata analiza i pregleda. Poneko još sebi ugađa tek pripremljenom kafom ili sokom.

Sastanak počinje primerenom tišinom i predstavljanjem tačaka.

Stanje, manje-više očekivano.

Gledamo u dijagrame koji pokazuju poslovne rezultate iščekujući trenutak kada će se i naše ime pojaviti uz neke cifre. Taj trenutak će odrediti raspoloženje svakog od nas …

Neretko se dešava da i pored pozitivnih poslovnih rezultata, osećanja budu „pomešana“, doza odgovornosti i brige, doza olakšanja.

Svi smo imali neke predloge i mišljenja vezano za poslovne aktuelnosti pa smo ih podelili sa ostatkom tima uz standardno argumentovanje Za i Protiv.  Jedni glasniji i uporniji, drugi više slušaju.

Sastanak polako privodimo kraju.

Zajednička imenica – svi čekaju kraj sastanka i početak odmora i zabave.

Uvek su sitne radosti bile najbolji lek duši. Teambuillding u najavi.

Kiklop - paintball klub, rekreacija i zadovoljstvo.

Pojedinci još uvek skeptični, oni iskusniji već dečije uzbuđeni. Podelili smo se u dve ekipe. Bitka počinje.

„Puc, puc, ožeži, ožeži…“ nije čoveku svejedno, lete kuglice svuda oko tebe, a po priči iskusnih nije baš naivno kad te jedna od njih pogodi. A pogodi te svaku partiju, bar jedna kuglica i to ako si imao sreće i znanja. Pauza je obavezna posle svake završene bitke, ipak smo u nekim godinama, bar mi muški.

Na pauzama obavezna analiza taktike i prepričavanje najzanimljivijih detalja vezanih za „ubistvo“ neprijatelja ili sopstvenu „pogibiju“.

Sve u svemu, pobednika i gubitnika nije bilo, konačan rezultat 3:3

Ceo tim Građevine je pobedio.

I koleginica Milana i njena mama koja nam je spremila odličan paprikaš. Kao pravi vojnici, izgladneli, još pod andrenalinom uzimamo repete pre nego što sve zalijemo ohlađenim pivom.

Sve smo zabetonirali kolačima, pa smo sutra umesto o poslu pričali o naduvenim stomacima, dijetama ali i masnicama, suvenirima sa jučerašnjeg kratkotrajnog okršaja.

Bilo kako bilo, operacija opuštanja je uspela i jedva čekamo novo druženje.

Konkurs za nove predloge je stalno otvoren.

Septembarska ekskurzija - Wolfurt

 

Kada spojimo lepo korisno – tako u najkraćem možemo opisati našu malu septembarsku ekskurziju.

Svi zaposleni u Haberkorn doo Srbija bili su u prilici da posete našu matičnu kuću u Wolfurtu u Austriji i pri tom se lepo zabave.

Sama pomisao da relaciju Novi Sad –Wolfurt treba odraditi Lastinim autobusom nije ulivala neka euforična osećanja. Još umorni od radnog jutra, nervozni od tekućih problema ukrcali smo se kao predškolska deca, ćutke, neznajući šta da očekujemo.

Putovanje je predviđeno da ide preko Hrvatske, noćenje u Sloveniji pa pravac Wolfurt.

Znači, narednih 20 sati zarobljeni sa kolegama u autobusu ….pomešana osećanja.

Kao u nekom dobrom scenariju, posle nepunih 5 minuta, nervoza popustila, muzika se pojačala, raspoloženje prati ritam muzike.

Majstor ćutke gazi kilometre uz poneki oštriji komentar na društvo iz zadnjeg dela autrobusa.

Ne marimo…

Noćenje u Sloveniji u podnožju Alpa je poseban osećaj, oštar letnji vazduh opominje one u kratkim rukavima, a oni iskusniju u jaknama već su počeli ispijanje piva i ponekog soka u bašti hotela.

Austrija je sad blizu, ali Wolfurt, smešten na prelepoj tromeđi (Austrija, Nemačka, Švajcarska), još uvek daleko, pogotovo ako se uzme u obzir činjenica da autobus poštuje sve propise o brzini kretanja. Pozitivna stvar je što će biti još neka pauza za ručak i mogućnost da se proba još nešto osim „Bečke šnicle“.

I pored klope i dragih ljudi svi smo jedva dočekali da vidimo tablu sa natpisom grada u koji smo se uputili.

Wolfurt

Haberkorn Gmbh je upravo onakva firma kako su nam i opisali, velika, lepo sređena, modernog dizajna, uređenog dvorišta, širokog prilaza sa ljubaznim i predusretljivim ljudima. Ako je suditi po prvom utisku, nismo pogrešili što smo došli i što pripadamo Haberkorn grupaciji.

Pokazuju nam nov magacin, sve automatizovano, dimenzije svega zaprepašćujućih razmera, i tek tada dobijamo sliku o tome šta je sve potrebno da jedan veliki sistem funkcioniše na pravilan način.

Prezentacija generalnog direktora je prošla manje –više u očekivanom tonu, neke tabele koje pokazuje poslovne rezultate, sve je super, neki planovi za budućnost i zahvalnost na kraju za sve postignuto.

Korporativna večera istog dana je održana na mestu koje će definitvno ostati zapamćena kao najjači utisak sa ovog putovanja. Na 1000m nadmorske visine moguće je doći samo gondolom, pa ko voli nek izvoli. Pogled na grad sa ove visine ne vredi opisivati, samo ću reći da je napravljeno jedno hiljadu fotografija za 5 minuta.

Posle specijaliteta iz restorana, dugog putovanja i predavanja tu noć nije bilo teško zaspati. Što se ne može reći za sutrašnje ustajanje…

Bodensko jezero…kao more. Pa još i krstarenje tim morem…preporuka za sve koji nisu bili ovde.

Ova ekskurzija stvarno liči na dobro organizovan turistički obilazak. I jeste u neku ruku, jer divna gospođa iz Haberkorna se potrudila da sve tako izgleda i hvala joj na tome, još jednom. Lično se upoznala i pozdravila sa svim gostima iz Srbije i Hrvatske. Nije ostala na svečanoj večeri, šteta.

Wolfurt – Novi Sad

Ovog puta psihički pripremljeni na povratak kući izostaje kuknjava o dugačkom putu, rezultati posete su već sumirani a među kolegama se već mogu čuti pitanja o narudžbenicama, isporuci robe, plaćanju… izletu je kraj, svakodnevnica pred nama.